Ponedeljak, jutro, devet sati, sivo nebo, obaveze. Ko će na fakultet ići, to je verovatno bilo pitanje mnogih tog jutra. Neka, neka.. mora nekad volja da se vežba. To je makar neki moj stav. Ne mili nam se uvek da radimo baš ono što moramo, pa je tako tad i ta obaveza prema fakultetu bila veoma naporna jutarnja gimnastika. Ja ću biti slobodna da priznam, meni je prijala.
E, a šta je to što je tog jutra bilo tako posebno? Uži centar grada bio je naša učionica. Prostor oko nas projektor koji je prikazivao objekte u njemu u prirodnoj veličini. Mi smo bili prisutni. Predavači su bili prisutni. Ideja da se to desi baš tada, baš tamo, bila je realizovana. Imali smo čas kulturnog turizma na najbolji mogući način.
U jednoj laganoj šetnji i opuštenoj priči, saznali smo dosta toga o našem gradu u kom živimo i studiramo. Neka pitanja nametala su se sama, jer sa svakim korakom, i sa svakim prolaskom kroz neka vrata, ukazivalo nam se nešto novo, nešto o čemu smo želeli više da saznamo. Upoznali smo se sa istorijom Novog Sada, značaju pojedinih zgrada, prešli prag turističkog informativnog centra na novoj adresi, saznali koje su im boljke, čuli smo i jedan deo procedure stavljanja objekata pod zaštitu grada ili države, te nešto više o Matici Sprskoj i načinu na koji ona funkcioniše. Sve ovo na nekoliko različitih mesta i od strane nekoliko različitih osoba, gde nam je svako ispričao po nešto iz svog ugla, sa ogromnim entuzijazmom ili ogorčenošću. Bilo kako bilo, poruka je bila prenešena.
U ime svih studenata koji su su prisustvovali ovom predavanju, veliko hvala profesorici Nadi Vidić : )
