1
Tematski turizam
- 17.maj 2010., ponedeljak
STUDENTSKE
TEMATSKE
TURISTICKE
VESTI – 16.
STTV
Redakcija :
- studenti III godine TIMS-a, n o v i n a r i:
- Nataša Lukac
- Marko Španic
- Dragana Josin
i
- dr Nada I. Vidic
2
O STTV
Na vežbama
iz TEMATSKOG TURIZMA I,
pokrenuli smo aktivnosti neposrednog upoznavanja studenata
III godine studija TIMS-a, sa funkcionisanjem turistickog
sistema, preko sajtova medjunarodnih i domacih institucija i
njihovih mreža, exelent centara .
Deo naših saznanja,vam prenosimo u Studentskim Tematskim
Turistickim Vestima – STTV, koje smo, timski pokrenuli.
STTV izlaze, svakog–ponedeljka.
Redakcija se menja - kao i vesti !
Redakcija STTV
Iz sveta
Nataša Lukac
Nekoliko saveta za putovanje
Jevreji i pravila oblacenja
3
U kvartovima Izraela u kojima žive ortodoksni Jevreji,
morate da se potrudite da poštujete kodekse ponašanja.
Ponašajte se skromno, jer ponekad "haredi" (patrole
skromnosti) patroliraju kvartom! Žene ne smeju da nose
šortseve ili kratke suknje iznad kolena, kao ni kratke rukave.
Muškarci treba da nose šešire, duge rukave i nogavice, bez
obzira na vrucinu, a što je vrat pokriveniji, tim bolje.
Potrebno je biti tih i ljubazan i na ulici sa sobom nikako ne
nositi radio. Zgodno je i što više sakriti fotoaparat ili kameru
(slikajte što neprimetnije) i kretati se u malim grupama, da
ne licite na turiste. Ako je u pitanju šabat (od petka po
zalasku sunca do istog vremena i subotu), ukoliko niste veoma
vicni obicajima, izbegavajte posetu. Ako prekršite pravila,
verovatno ce vikati na vas, a tada odmah napustite kvart i
izbegnite sukobe.
Pravila oblacenja u Siriji i Libanu
Dve muslimanske zemlje u kojima se broj stranih turista iz
godine u godinu povecava su Sirija i Liban. Obe zemlje su
relativno liberalne za bliskoistocne pojmove, bile su deo
francuskog kolonijalnog carstva, usvojile su mnoge francuske
obicaje, imaju veliki broj hrišcana (narocito Liban), ili su
l
aicki postsocijalisticke, kao Sirija. Medutim, odredeni
"dress code" i tu postoji, kako za žene, tako i za muškarce.
Narocito se to odnosi na otkrivanje nogu. Naime, Libanci i
Sirijci vas nece kažnjavati ako nosite kupace kostime,
šortseve, bermude, kratke suknje ili trofrtaljke u javnosti.
Samo ce vas sažaljevati. Za njih je sportski šorts nešto
poput donjeg veša, i smatra se da se muškarac sam ponižava
4
ako ga nosi, pa mu se treba diskretno smejati. Slicna stvar
je i sa ženama: žene u kratkim suknjama, po mišljenju Arapa,
"ne poštuju sebe, pa kako onda da ih oni poštuju". Takve žene
se cesto susrecu sa neprijatnijim udvaranjem, "jer su se
same profilisale kao lake žene". Što duža suknja ili
pantalone, više (samo)poštovanja. Bermude nisu loša opcija, a
trofrtaljke su sasvim prihvatljive. No, najbolje su duge,
lanene pantalone i duge suknje. I prekriven dekolte, za žene.
(Ne)skidajte cipele prilikom ulaska u kucu
Skinete li na ulaznim vratima cipele, kada ulazite u kucu vaše
domacice u Londonu, gde ste pozvani na veceru sa
prijateljima, vaša domacica ce vas smatrati neuctivim.
Jednostavno, Britanci smatraju da na taj nacin izlažete
noseve prisutnih (potencijalno) neprijatnim mirisima svojih
carapa i nogu. Obrnuto, ukoliko cipele ostanu na vašim
nogama posle ulaska u kucu na Havajima, bilo gde na Pacifiku,
Koreji, Kini ili Tajlandu, smatrace da nemate poštovanja
prema kuci u koju ulazite. Ne samo da skidanje cipela pomaže
u održavanju higijene kuce, vec se smatra da su "duhovi
spoljnjeg sveta" ostali van kuce, sa cipelama, i da ste
simbolicki "ostavili spoljni svet iza sebe". Jednostavno,
ukoliko vidite na ulaznim vratima niz izuvenih cipela, skinite i
vi svoje. Ukoliko cipela nema, ostavite ih na nogama. Dok vas
eventualno ne opomenu.
Libijski dress code
Dress-code se razlikuje od zemlje do zemlje, a Libija je
5
veoma tradicionalisticka u svojoj suštini. Donedavno
zatvorena za strane turiste gotovo u potpunosti, ova
mediteranska zemlja je pocela lagano da se otvara prema
strancima, ali uz male ograde: moraju da poštuju domace
obicaje! Jedan od njih je i nošenje dugih rukava i dugih
nogavica na javnom mestu. Bez obzira na to koliko je toplo,
kratki rukavi i šortsevi, pa ni bermude, nisu preporucljivi, jer
se smatraju veoma lošim oblacenjem i vulgarnošcu. Svim
strancima se preporucuje da budu "pristojno pokriveni",
mada nismo obavešteni da li je neko i priveden zbog
"razgolicenosti". Ovo je sve važilo za muškarce. Naravno, za
žene je još strože. Uostalom, kažu domacini, ovo ima i
prakticni smisao: u protivnom bi vam ruke i noge brzo
izgorele. Lagana lanena košulja i iste takve pantalone
ostavljaju telu mogucnost da "diše" ali i da bude sacuvano od
pogubnog saharsko-mediteranskog sunca!
Govor tela
Naravno, razliciti delovi tela imaju razlicita znacenja širom
sveta, ali uvek važi jedno zgodno opšte pravilo: glava je
najsvetija, a noge su uvek prljave.
Bolje je koristiti desnu ruku nego levu. A što se tice ostalih
"pravila", evo još kojeg detalja. Znak pesnice nije baš
preporucljiv nigde u svetu, ali se udaranje dlanom o pesnicu
druge ruke u Maleziji i Indoneziji smatra vrlo uvredljivim
gestom, kojim pokazujete da biste nekog da prebijete.
Medutim, i sami možete biti prebijeni! Na Tajlandu se glava
smatra ekstremno svetim delom tela, tako da nikog, pa ni
svoju decu, nemojte da udarate po glavi, ili da tapkate nekog
Tajlandanina, jer sledi vrlo žucna rasprava. Na tajskom,
6
naravno. Koji uglavnom ne govorite, zar ne? U Bangladešu i
vecini muslimanskih zemalja stopala se smatraju groznim
prljavim delom tela i prikazivanje golih stopala, a posebno
okretanje donjeg dela stopala ka nekome (pazite se leti, u
ljuljaškama, na stolicama i tako dalje) smatra se užasno
nepristojnim, do granice fizickog sukoba!
I jos nekoliko saveta..
Veoma je nepristojno pokazivati Egipcaninu palac kao oznaku
da je "sve super". To je izrazito neprilicno. U tom slucaju je
cak veoma teško predvideti dalju sudbinu turiste u Egiptu i
nivo do koga ce nastradati! Još jedan neprilican gest je i
pokazivanje šipka u Japanu. Zašto? Tim gestom su japanske
prostitutke nekada pozivale svoje klijente. Jasno je šta ste
"pokušali da kažete" svojim gestom... Takode, nikada nemojte
mahati rukom Grku pri rastanku. Mislice da ga šaljete dalje
od sebe. Ako mu još pokažete i palac, a to u Grckoj znaci
"Zaveži!", lista grešaka ce se povecati... I poštovanje prema
vama nikako nece biti vece... Takode, vrlo je nezgodno pitati
Australijanca za pretke. Ovo je najgora solucija u zemlji gde
je svaki peti cukundeda bio kriminalac i smatra se jako
nepristojnim. A Australijanci su poznati kao prilicno preki. U
Izraelu je gotovo katastrofalno izgovarati rec "ala" glasno.
To obicno urade teroristi pre nego što se dignu u vazduh,
zajedno sa pola ulice, tako da se može ocekivati da onog
turistu koji je nesmotren policajci sruše na trotoar, i to vrlo
brzo. Razumljivo. Mnogo Rusa je veoma loše prošlo
pokušavajuci da dozove svoje družbenice koje se zovu Ala
(uobicajeno žensko ime), te ruski turisticki vodici
preporucuju da se osoba sa tim imenom radije pozove
7
mobilnim telefonom nego da je zovete glasno na ulicama Tel
Aviva. Veoma je neprilicno i doneti Italijanki cvece. U južnoj
Evropi, cvece se donosi na sahranu. Ovo zasigurno nece
impresionirati Italijanku koju želite da zavedete, ali ni vašu
domacicu, prema kojoj želite da budete "fini". Još nešto o
Egiptu. Tamo ne valja ne mahati i mlatarati rukama tokom
razgovora. Mislice da ste uobraženi i zatvoreni i naplatice
vam višestruko. Jaka gestikulacija i dodirivanje sagovornika
je znak da ste "prijatelji". Ne dodirujte žene, naravno, ni u
jednoj muslimanskoj zemlji. Poslednje upozorenje posebno se
tice Indije. Tamo nikako nije u redu pokazati prstom na bilo
šta. Ovo se smatra neverovatno strašnom pretnjom.
Pokazujte bradom na sve što želite da kupite, probate. Ko
zna koliko miliona božanstava ste uvredili u jednom trenutku,
tim svojim "arogantnim" uperenim prstom.
Evropljani, kada se opraštaju, mašu otvorenim dlanovima
levo-desno. Ništa logicnije? Univerzalno razumljivo? Nikako!
Amerikanac ce ovaj gest shvatiti kao "beži odavde"! Kada
govore "do videnja", Amerikanci nikako nece upotrebiti
pomenuti gest, vec ce se odluciti da mašu dlanovima tako što
ih drže paralelno sa zemljom i prste pomeraju gore-dole, kao
da lagano tapkaju nekog po glavi... Za Latinoamerikance, pak,
mahanje dlanom levo-desno "na evropski nacin" znaci ništa
manje do "što pre se gubi odavde!" Dakle, još je grublje i
nepristojnije. Gestovi mogu da budu i ekstravagantni. Na
primer, ako zabasate na Tibet, i neki lokalac vam isplazi
jezik, ne budite ogorceni! Ovo jednostavno znaci "ja nemam
ništa protiv tebe, budi spokojan!" No, nikako nemojte
primenjivati ovaj metod u Evropi: mogao bi vas stajati novca
za advokata, ili cak zdravlja. U Indiji, pomeranje kažiprsta
levo-desno znaci "ti si lažov!", dok ce u Španiji i Italiji
8
cinjenica da ste kažiprstom dodirnuli donji deo oka znaciti
da ste sagovorniku porucili "pazi!", "oprez!" Ako se nama
gest, pri kome se tri glavna prsta spoje, približe usnama i
poljube uz reski zvuk, onomatopeju poljupca, cini previše
ekspresivnim, tako nije u južnoj Evropi i Latinskoj Americi.
Tamo je to oznaka da je "sve u redu" i uobicajena je koliko i
klimanje glavom. Za kraj, odosmo na Andamanska ostrva.
Tamo se lokalci opraštaju od prijatelja tako što njegov dlan
prinesu svojim usnama i lagano duvaju na njega... Gest
"
kruga", koji se pravi spajanjem palca i kažiprsta u obliku
slova "O", ima dijametralno suprotna znacenja na raznim
mestima: u anglofonim zemljama ovo je gest odobravanja:
"Super je!", "OK!". Medutim, u Francuskoj, ovaj gesto
znacava recenicu "Ti si apsolutna nula!". U istoriji
nemackog sudstva postoji jedan precendentni slucaj, koji
najbolje opisuje svu zbrku koju ovaj gest pravi. Naime, neki
vozac koji je prolazio pored saobracajca, pokazao mu je
pomenuti gest. Policajac, poreklom Grk sa Kipra, shvatio je
da mu je vozac porucio da ga smatra muškarcem
netradicionalnog seksualnog usmerenja, te je prijavio vozaca
sudiji. Sudija je, posle ispitivanja psihologa i kulturologa,
zakljucio da se u Nemackoj ovaj znak može shvatiti na razne
nacine, u zavisnosti od toga odakle ste rodom, te je vozac
osloboden. Japanci se, kao što znamo, klanjaju jedni drugima,
i to tako što onaj ko se više pokloni, više uvažava sagovornika.
Takode, Japanci poštuju cudan kodeks po kome onaj ko je na
višem položaju najglasnije prica, i to se smatra bontonom,
dok se onaj najjadniji i najsiromašniji u lokalu "skriva u mišju
rupu"... Laponci se dodiruju nosevima u znak pozdrava i
poljupca, i to da ne bi "hladili usta" na veoma niskim
9
temperaturama, a ne zato što ne znaju šta je intima i cekaju
vas da ih naucite tome!
Ako ste mislili da krug formiran od palca i kažiprsta znaci
"Odlicno" u celom svetu, onda se varate: u Tunisu to znaci:
"Ubicu te", u Grckoj i na Kipru "Ti si muškarac
netradicionalne seksualne orijentacije", a u Francuskoj: "Ti
si apsolutna nula". Ne samo u Grckoj, Bugarskoj i u Pirotu,
klimanje glavom je "obrnuto" i u Indiji! I tamo "ne" znaci
"da" i obratno! U Napulju se "ne" izgovara tako što se glava
podigne naviše i namršti se! Podignut palac u SAD znaci "Ja
stopiram", a u Južnoj Americi "Sve je super". Ako tim istim
palcem mašemo iznad glave i pokazujemo iza leda, onda ce to
u SAD znaciti. "Stanite, pokvarila su mi se kola!", a u Grckoj
"Nosi se!". Hajde sada da zamislimo Amerikanca koji
signalizira da su mu se pokvarila kola na grckom putu!
Udaranje kažiprstom po glavi u vecini zemalja znaci: "Ti si
budala!", ali u Holandiji znaci "Mudro!". Ako taremo dva
kažiprsta jedan o drugi, to ce znaciti za nas "Ove dve stvari
ili dve osobe se dobro slažu", dok Japanac tim gestom
objašnjava da ima nerazrešiv problem.
Zato pripazite malo i informisite se pre puta o kulturi i
uopstenim pravilima zemlje u koju putujete.Srecan put!
Marko Španic
Porez na ružnocu!
Vlasnici hotela ciji nerenovirani objekti godinama ruže
turisticka mesta u Srbiji uskoro bi mogli da plate kaznu
od 2 miliona evra.
Ovaj takozvani porez na ružnocu vec godinama postoji u
drugim zemljama, a odnosi se na vlasnike nerenoviranih,
10
starih i zapuštenih objekata u turistickim centrima. Naplatu
kazne omogucice nedavno donet Pravilnik o kategorizaciji
turistickih mesta.
- Pravilnik treba da pomogne da se mesta razvrstaju i da se
tacno zna šta na kom mestu treba da se nalazi - kaže Goran
Petkovic, državni sekretar za turizam.
- Kada se bude odredilo koje su lokacije od primarnog
znacaja konacno ce doci i do operacionalizacije takse od dva
miliona evra. Na tim lokacijama ili više nece stajati ruina kao
sada ili ce vlasnik, koji voli da ima svoju ruinu, za to platiti 2
miliona evra.
Dakle, vlasnici ružnih hotela ili restorana na primarnim
lokacijama, kakve su, recimo, Beograd, Dunav, Arandelovac,
Vrnjacka Banja, Zlatibor, rimski arheološki lokalitet, morace
da izracunaju šta im se više isplati - da hotel renoviraju,
prodaju ili plate taksu.
-
Oni moraju da shvate da nije pristojno imati ruinu na mestu
od nacionalnog znacaja - kaže Petkovic.
- Sramotno je gledati da preko puta Carske palate u
Sirmijumu stoji ruina. Vecina vlasnika hotele je kupila po
niskoj ceni, pa ili neka ulože novac u renoviranje ili ih
preprodaju po pristojnoj ceni. Nemam ništa protiv da neko
zaradi na transakciji, ali ne može vecno da drži objekat i
ceka da postigne cenu koju je zamislio.
Prema novom Pravilniku razvrstace se turisticka mesta
prema kategorijama, a to ce se odredivati prema broju
turistickog prometa, stepenu izgradnje infrastrukture i
kvalitetu usluga. Kao i u drugim pravilnicima, i ovde ce sama
lokalna vlast moci da prema tabeli boduje svoj kraj i predloži
koja je kategorija.
Gde ide novac od takse?
11
Turisticku naknadu ce predlagati lokalna samouprava, a
trebalo bi da u najvecem delu ostane u opštinama i kod
hotelijera. Šta ako lokalna uprava naknadu ne bude koristila
u svrhu razvoja turizma?
- Tada cu dati podršku hotelijerima iz tih mesta koji budu
tražili od lokalnih vlasti da se ta sredstva troše namenski,
odnosno za turizam - kaže Petkovic.
- Nije poenta u "beogradizaciji", dase pare slivaju u budžet
Beograda, vec da se novac koristi za turisticku signalizaciju,
suvenire, da od toga žive ljudi iz tog kraja. Neka lokalne
zanatlije, primera radi, prave korpe za otpatke ili tezge za
suvenire koje ce se postaviti u tom mestu.
Marko Španic
Gde, kada i kome treba dati bakšiš
U Srbiji je davanje bakšiša normalna stvar - od desetak
odsto od racuna, pa do ogromnih svota koje najcešce zavise
od toga koliko je gost trezan. Medutim, pravila u vezi sa
cašcavanjem nisu svuda ista.
Bakšiš je rec turskog porekla, a predstavlja manju kolicinu
novca koja se daje konobarima, barmenima, taksistima,
nosacima, sobaricama... u znak zahvalnosti za kvalitetno
obavljenu uslugu.
U vecini zemalja se podrazumeva, ali se u nekim, najcešce
azijskim smatra uvredom. Na Tajvanu je, na primer, bakšiš
uracunat u krajnji racun i iznosi deset odsto.
I u Velikoj Britaniji je bakšiš uracunat, ali možete odbiti da
ga platite ukoliko niste zadovoljni uslugom.
12
U Kini bakšiše mogu da primaju samo zaposleni u velikim
hotelima. U Japanu se bakšiš smatra uvredom.
Ukoliko ne želie da vas gledaju popreko bakšiš nemojte
davati ni u obe Koreje, na Tajlandu, u Vijetnamu, Singapuru,
Maleziji, ali i na Novom Zelandu.
U zemljama u kojima se bakšiš podrazumeva, uglavnom bi
trebalo da bude od pet deset do 15 odsto od ukupnog racuna.
Taksistima se uglavnom ostavlja deset odsto, a nosacima od
jednog do tri evra, u zavisnosti od toga koliko su torbe
teške.
Ekskluzivne usluge i "razmaženi" prohtevi zaslužuju bogatiji
bakšiš.
Iz naše zemlje
Dragana Josin
Priznanje "Turisticko srce"...
Medunarodni centar za razvoj turizma i ugostiteljstva (SACEN)
dodelio je tradicionalno priznanje "Turisticko srce" Sloveniji, za
najbolju turisticku destinaciju jugoistocne Evrope u 2009. godini, a
za šampiona primorskog turizma proglašena je Grcka, dok je najbolje
turisticko mesto bio Beograd, saopšteno je u ponedeljak iz te
asocijacije.
13
Za šampiona primorskog turizma proglašena je Grcka
"Turisticko srce" za najboljeg u zdravstvenom turizmu pripalo je
Igalu, u zimskom turizmu Austriji, dok je licnost godine u
zdravstvenom turizmu direktor "Merkura" iz Vrnjacke banje dr
Dejan Stanojevic.
Najbolji restoran je "Catovica mlini" u Morinu - Boka Kotorska, a
najbolja manifestacija Rijecki karneval.
"Zlatna caša ugostiteljstva" pripala je Ohridu, dok je za
internacionalnog viteza kulinarstva proglašen Veljko Šoljaga, šef
kuhinje "Rivijera" u Petrovcu na moru.
Želimo vam samo dobre vesti !
Redakcija STVV 16.
