Fakultet za sport i turizam

Fizička aktivnost i prevladavanje stresa u uslovima socijalne izolacije: Učestvujte u istraživanju kako karantin utiče na naše zdravlje

S obzirom da mnogi sada rade od kuće, a većina društvenih aktivnosti, kao i aktivnosti na otvorenom su zvanično na pauzi, slobodno vreme je za mnoge postalo sinonim za sedenje na kauču. Iako nam može delovati da je sada mnogo važnije da svoju pažnju usmerimo na protok važnih informacija o samom virusu, te da iz udobnosti svog kreveta guglamo “kako sačuvati zdrav razum za vreme izolacije”, čini se da bi jedan od odgovora mogao biti – upravo u ustajanju iz kreveta. Više puta, i to, bar u 3 do 4 serije.

Fizička aktivnost ima nedvosmislene efekte, kako na naše fizičko, tako i na mentalno zdravlje. Postojeći dokazi o efektima vežbi različitog intenziteta na reakcije imunog sistema sugerišu da fizička aktivnost umerenog intenziteta ima pozitivne efekte na pojačavanje reakcija imunog sistema protiv virusnih respiratornih infekcija. Štaviše, pokazalo se i da kod osoba koje su u svakodnevnom životu umereno fizički aktivne, učestalost infekcija gornjih respiratornih puteva opada čak i za 20 do 30 procenata.

Kada je u pitanju mentalno zdravlje, pokazalo se da vežbanje pozitivno utiče na naše strategije suočavanja u stresnim situacijama, poboljšava psihološku otpornost, te odvlači pažnju od negativnih misli, i dovodi do poboljšanja pamćenja i sna.

U kojoj meri su se vežbačke navike kod ljudi promenile, kako one izgledaju i kakve efekte ostvaruju na mentalno zdravlje ljudi, zainteresovalo je grupu nastavnika sa Fakulteta za sport i turizam – TIMS u Novom Sadu. Takođe, želeli su da provere koje to strategije za prevladavanje stresa ljudi u našoj sredini najviše koriste u ovim vanrednim okolnostima,usled pandemije virusa COVID-19. Do sada je u studiji učestvovalo 325 dobrovoljaca, prosečne starosti oko 35 godina. Najveći deo ovih ispitanika (43%) trenutno radi od kuće, tu je i značajan postotak studenata (25%), manji deo ispitanika odlazi i dalje redovno na posao (10%), dok je manji broj učesnika dobilo otkaz (1%). Najveći broj ispitanika se po sopstvenoj proceni u potpunosti pridržava mera izolacije. U proseku izlaze iz svojih domova tri puta nedeljno (izuzev onih koji redovno rade), najčešće radi nabavke, ali se i šetnja pojavljuje kao jedan od čestih odgovora. Vreme provode sa ukućanima, a prosečna veličina domaćinstva u kojem žive je četvoročlana porodica.

Preliminarni rezultati su vrlo ohrabrujući – naime, pokazalo se da je više od dve trećine ispitanika (80%) nastavilo da vežba kod kuće, pri čemu je 12,7 odsto nastavilo da vežba istim intenzitetom, dok je 16,6 odsto nastavilo da vežba u nešto smanjenom obimu. Dodatno, iako treba naglasiti da je prikupljanje podataka još uvek u toku, prve analize upućuju na to ispitanici koji su fizički neaktivni ispoljavaju značajno više nivoe netolerancije na neizvesnost, za razliku od ispitanika koji su nastavili da vežbaju kod kuće, bez obzira na promene u intenzitetu i obimu, a slične razlike se javljaju i kada su u pitanju nivoi stresa, depresivnosti i anksioznosti. Najučestalije strategije za prevladavanje stresa u psihološkom kontekstu su one koje se u praksi smatraju veoma konstruktivnim, a to je fokusiranje na rešavanje problema, sagledavanje situacije iz pozitivnijeg ugla i humor. Upravo ispitanici kod kojih su ove strategije izraženije imaju i manje izražene indikatore stresa. Sa druge strane, samo-distrakcija koja se ogleda u bežanju u posao i/ili skretanju misli kupovinom, spavanjem, gledanjem TV-a i sl, takođe je zastupljena u uzorku, a povezana je sa višim nivoima stresa i anksioznosti.

Ipak kako se ovde radi samo o prvim, preliminarnim rezultatima istraživanja i to na relativno prigodnom uzorku koji je bio dostupan istraživačima, veoma bi značilo da što veći broj građana učestvuje u njemu kako bi konačna slika bila što realnija. Želimo da što bolje razumemo na koji način ljudi reaguju u nesvakidašnjim situacijama kao što je ova, nastala usled pandemije virusa COVID-19.

Za učešće u ovom istraživanju nije uslov da ste fizički aktivni, svi koji žele mogu da se priključe. Potrebno je da izdvojite oko 10-ak minuta svog dragocenog vremena, kako bi pomogli istraživačima na ovom zadatku. Ispitivanje je anonimno, a sva dodatna objašnjenja nalaze se u samom upitniku koji se popunjava “online”, na sledećem linku: https://forms.gle/BT6pcgnd8XvCjNT56

Istraživanje sprovodi Katedra za psihologiju, Fakulteta za sport i turizam u Novom Sadu.

 

Izvor: nedeljnik.rs

Foto: nedeljnik.rs/Profimedia

Podeli: