Fakultet za sport i psihologiju

TVOJA PRILIKA DA SPASIŠ SVET

Zamisli da si tinejdžer. Nalaziš se na planeti Zemlji koja je pogođena strašnim virusom, kao u onom filmu što si gledao prošlog četvrtka do 4 ujutru. Gluma baš i nije bila neka, režija onako, ali ti se nije baš spavalo, pa si realno morao sutradan i da propustiš prvi čas (ionako je bila fizika). I zamisli, budiš se jutros i iskače ti milion četova tvojih drugara koji te obaveštavaju da je škola otkazana, do daljnjeg. Kul. ALI, ni roditelji ne idu na posao. Svi u izolaciju. Bokte, uveden je i policijski čas. Nema napolje.

E sad, zamisli još jednu stvar. Ta ista planeta je planeta na kojoj tinejdžere ceo svet sluša. Da, tinejdžere ceo svet sluša. Tipa, imaju milione folovera, šerova i sabskrajbera dnevno. Šta, trula priča? A virus kao zvuči realnije od toga? Evo, samo zamisli.

Zamisli da se na toj planeti nalazi kuća u kojoj je živela devojčica od 13 godina, kojoj su isto jednom rekli da ne može da ide u školu i da ne sme da izlazi napolje – do daljnjeg. Zamisli da je ona odlučila da piše o svom odrastanju u izolaciji, i postala jedan od najčitanijih pisaca na toj istoj planeti. I zamisli da se ona zvala Ana Frank.

Zamisli da na toj planeti postoji 12-godišnja devojčica koja živi na moru i kojoj su rekli da ne sme da se kupa u moru zato što je zagađenje preveliko. I zamisli da je ona uspela da ubedi 8 (ej, bre, OSAM) velikih kompanija da prestanu ili bar smanje proizvodnju jednokratnih plastičnih kesa. I zamisli da se ona zove Lili Satidtanasarn.

Zamisli da na toj planeti Zemlji, recimo, živi devojčica, ima 17 godina, kojoj su rekli da ne može da utiče na klimatske promene i da ne može da bude nominovana za Nobelovu nagradu. I zamisli da su joj rekli „gde se guraš ti mala, šta ti znaš o životu“. I zamisli da je, na kraju, bacila hejt na Trampa, i to dok je bila u istoj prostoriji s njim. I zamisli da se ona zove Greta Tunberg.

Zamisli da na toj planeti živi jedan 16-godišnji dečak kojem su roditelji rekli da ne sme više da ide u školu, jer nemaju para. I zamisli da taj dečak reši da bar pročita sve što mu je dostupno u lokalnoj biblioteci. I zamisli da naiđe na slike vetrenjača i reši da napravi jednu od drvenih stubova i plastičnih cevi. Eto, da ubije vreme kad već ne ide u školu. I zamisli da ceo svet odlepi za njegovom inovacijom i počnu da se otimaju ko će da mu plati školarinu. I zamisli da se on zove Vilijam Kamkvamba (samo zamisli, ne moraš da izgovoriš).

Možemo sad ovako dok ne proglase prestanak vanrednog stanja.

Ali hajde sad zamisli, tebi kažu da ne smeš da budeš smarač, pa da ostaješ u kući zbog tamo nekog virusa. Ne smeš da budeš tamo neki što sluša sve što mu se kaže.

Šta bi ti uradio?

Zamišljanja radi, hajde da vidimo koje su ti opcije.

Prvo i prvo, hejt. Realno, svi znamo da je ovo doba bunta i hejta. Jeste. I Ana i Lili i Greta i Vili su bili buntovnici. Znači, na dobrom smo putu.

Opcija 1: Možeš da odeš na bleju sa ekipom i hejtuješ virus. Možete da odete „na jedno“ kao i milijardu puta do sad, samo sa više praznih stolica u lokalima. I možete i to da hejtujete. Možete i da kačite storije o tome kako nam je država banana.

Opcija 2: Možeš da baciš hejt na činjenicu da nismo spremni za ovo u 21. veku. Možeš da se pobuniš protiv toga da se ikad više uopšte ponovi situacija u kojoj će neko da ti ograničava kretanje zbog virusa za koji nemamo lek. Možeš da odlučiš da „ako odrasli neće da urade ništa, na nama je da reagujemo“, kao Lili. Možeš da odlučiš da „nikad nisi previše mali da napraviš promenu“, kao Greta. Možeš da se setiš da je strava „to što niko ne mora da čeka ni jedan sekund da bi počeo da menja svet“, kao Ana. Možeš da smisliš nešto novo, nešto tvoje. Možeš da se pobuniš protiv svih koji ne sede kod kuće. Možeš da odlučiš da TI BUDEŠ TAJ KOJI NEĆE DOZVOLITI da nam se ovakva situacija ikada više ponovi.

Koliko njih znaš da će da odabere prvu opciju? A koliko njih znaš da će da odabere drugu? Koliko Lilija, Vilija i Greti u svojoj okolini poznaješ? To ti pričam. Tamo gde ih nabrojiš više, manje ih svet sluša.

Okej, ajmo dalje. Trenutna situacija mora da se izdrži i mora da se ostane kod kuće.  Za svaku dobru ideju potrebno je strpljenje.

Zamisli da je ovo period u kom ti imaš mnogo više znanja o tome kako svet funkcioniše nego tvoji roditelji. Svako malo te pitaju glupa pitanja o svetu, tipa „Kako da nađem opciju tu i tu na fejsbuku?“, „Kako da mi se ovde poveća?“, „Kako da ubacim sliku na viber?“. Samo zamisli da ti i u ovoj situaciji znaš ili bar možeš da znaš mnogo više od njih.

Opcija 1: Možeš da iskoristiš to znanje tako što ćeš da okačiš 200 storija o tome kako gađaš limenku kamenom. Možeš da iskoristiš to znanje tako što ćeš da okačiš 200 snepčetova na filterom.

Opcija 2: Možeš da da iskoristiš to znanje tako što ćeš da uzmeš stvar u svoje ruke i naoružaš se tačnim informacijama. Možeš da iskoristiš to znanje tako što ćeš da proveriš svaku lažnu vest. Možeš da iskoristiš to znanje tako što ćeš svima da pošalješ poruku da ostanu kod kuće. Možeš da iskoristiš to znanje tako što ćeš svima da objasniš zašto je sada neophodno i jedino pametno da ostanu kod kuće.

Zamisli da je ovo tvoje vreme u kom treba da odabereš ko i kakav želiš da budeš. Zamisli da je ovo tvoje vreme kada ti je važno kako će te drugi doživljavati. Zamisli da je ovo tvoje vreme kada želiš da istražuješ sve moguće opcije. I zamisli da ti neko stavi pauzu na tvoje želje.

Opcija 1: Možeš da odlučiš da je okej da i ti iskuliraš s tim za sad i nastaviš da bindžuješ seriju. Možeš da se odlučiš za dremkicu. Možeš da odlučiš da nije fer što ti je dosadno i da bi neko trebalo da te zabavi. Možeš da odlučiš da je nedopustivo da se nalaziš u ovakvoj situaciji budeš besan na sve što mrda – do daljnjeg.

Opcija 2: Možeš da doneseš odluku da ćeš TI DA SPASIŠ SVET.

Možeš da isprogramiraš bolju aplikaciju ili igricu za učenje. Možeš da nađeš način da nateraš sve biblioteke da budu digitalne. Možeš da smisliš bolju stvar od WC papira. Možeš da osmisliš robota DEZINFIKATOR-X-PRO koji ide i briše kvake i dezinfikuje sve. Možeš da osmisliš bolju ekonomsku strategiju za krizne situacije. Možeš da osmisliš nešto što bi penzionere u ovakvim situacijama zadržalo kod kuće – tipa, senzor na ulaznim vratima, koji kad se uključi zahteva od njih da navedu tačno ko je šta jeo i da li je bio gladan, za svaku osobu ponaosob iz uže i šire rodbine. Možeš da postaviš standarde zabave u kućnoj izolaciji.

I ajde sad da prestanemo da zamišljamo i vratimo se u realan svet. Ne samo poslednjih godina – cela istorija je puna mladih ljudi koji su odlučili da budu glasni i odlučili da menjaju svet.

Sve što ti je potrebno je „jedna knjiga i jedna olovka“ da postaneš najmlađi Nobelovac. Ne veruješ? Pff, Malala Jusufzai je to isprobala još sa 17 godina i naterala celu državu da promeni školski sistem.  I ima preko 6 miliona pregleda na jutjubu.

Dakle, ostani kod kuće, iskoristi svoje znanje i talente, i odluči da si ti taj koga će svi da slušaju i prate. ODLUČI DA SI TI TAJ KOJI MOŽE I MORA DA SPASI SVET.

Ipak, ako i dalje biraš Opciju 1, to je okej. Samo baci još koji pogled na ostatak ove liste. Biće ti korisno da umeš da prepoznaš klince koji će jednog dana da menjaju tvoj svet.